TRAMP JE UPRAVO PLJUNUO PO MEĐUNARODNOM PRAVU A zatim je i OBESMISLIO NATO PAKT: "Moju moć ograničava samo..."

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da su njegova ovlašćenja kao vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD ograničena isključivo njegovim "ličnim moralom", odbacivši međunarodno pravo, dodajući da pitanje preuzimanje Grenlanda ili očuvanje NATO-a "možda jeste izbor", ali da je NATO bez SAD "u suštini beskoristan".

U intervjuu za Njujork tajms, Tramp je, upitan da li postoje granice njegove globalne moći, rekao da postoji samo jedna "moj moral, moj um", dodajući da mu "međunarodno pravo nije potrebno" i da "nema nameru da povređuje ljude".

Iako je naveo da njegova administracija poštuje međunarodno pravo, Tramp je naglasio da će on lično procenjivati kada se ta pravila primenjuju na Sjedinjene Američke Države.

Njegove izjave predstavljaju, kako navodi list, najotvorenije priznanje dosadašnjeg pogleda na svet u kojem su nacionalna snaga i moć važniji od zakona, sporazuma i međunarodnih normi.

Tramp je istakao da koristi reputaciju nepredvidivosti i spremnosti na brzu upotrebu vojne sile kao sredstvo pritiska na druge države.

Kao primer naveo je telefonski razgovor sa predsednikom Kolumbije Gustavom Petrom, zabrinutim zbog, kako je rekao, stvarnih pretnji napadom na tu zemlju.

Razgovor je usledio svega nekoliko sati nakon što su Tramp i državni sekretar Marko Rubio povukli SAD iz više međunarodnih organizacija namenjenih multilateralnoj saradnji.

Na pitanje da li mu je veći prioritet Grenland ili očuvanje NATO-a, Tramp je rekao da "to možda jeste izbor", naglašavajući da je NATO bez SAD "suštinski beskoristan".

Govoreći o Grenlandu, Tramp je rekao da je "vlasništvo veoma važno" i da mu posedovanje teritorije pruža psihološku i stratešku prednost koju ne može da zameni sporazum ili zakup.

Tramp je istekao i da je "bio veoma lojalan Evropi" i ocenio da je upravo on ključni saveznik kontinenta, tvrdeći da je pod njegovim pritiskom NATO povećao izdvajanja za odbranu i da "bez njega Rusija danas ne bi bila zaustavljena u Ukrajini".

POGLEDAJTE I - OVAJ MOĆNIK STOJI IZA TRAMOVE ODLUKE ZBOG KOJE CEO SVET DRHTI OD STRAHA?!

Američki milijarder Ronald Loder je poslednjih godina izgradio niz poslovnih interesa na Grenlandu, pokazuje istraživanje danskog dnevnika Politiken, prenosi Corriere della Sera. Reč je o 81-godišnjem nasledniku kozmetičkog carstva i dugogodišnjem donatoru američkih konzervativaca, blisko povezanom sa Donaldom Trampom još od studentskih dana na poslovnoj školi Varton.

Prema bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu, upravo je Loder bio prvi koji je Trampu izneo ideju o kupovini Grenlanda.

Bolton je za The Free Press izjavio da je predsednik o toj zamisli govorio još 2019. godine, a istu tezu potvrđuju i novinari Peter Baker i Susan Glasser u knjizi The Divider. Grenland se pritom ne pojavljuje samo kao geopolitički simbol, već i kao potencijalno bogato područje za ulaganja u energetiku i infrastrukturu.

Ruski kontekst bez dokaza

Dodatne sumnje podstakla su Loderova dva susreta sa Vladimirom Putinom u Kremlju, dok je obavljao dužnost predsednika Svetskog jevrejskog kongresa.

Italijanski list navodi i javne istupe Putinovog izaslanika Kirila Dmitrijeva, a on otvoreno komentariše američke pritiske oko Grenlanda. Ipak, i danski i italijanski izvori naglašavaju da za sada nema direktnih dokaza o ruskom uticaju na Lodera ili Trampa.

Lažna pisma i stvarne kompanije

Priču je zakomplikovalo falsifikovano pismo koje je 2019. godine primio senator Tom Koton, sa navodnom najavom grenlandskog referenduma o nezavisnosti. Autori nikada nisu otkriveni, ali slučaj je pokazao koliko je tema Grenlanda postala osetljiva.

Paralelno s tim potvrđeno je postojanje investicione kompanije Greenland Development Partners, registrovane u Delaveru, koja uz Loderov kapital cilja projekte u vodosnabdevanju i energetici.

Venecuela nije izuzetak

Sličan obrazac vidljiv je i u Venecueli.

Bivša zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost Fiona Hill svedočila je da je Moskva 2019. godine nudila razmenu uticajnih sfera – slobodne ruke SAD-u u Venecueli u zamenu za Ukrajinu. Iako su takvi predlozi zvanično odbijeni, poslovni potezi Trampovih donatora nastavili su da prate spoljnopolitičke odluke Vašingtona, piše pomenuti portal.

Među njima se ističe i milijarder Pol Singer, čije su investicije u rafinerije u Meksičkom zalivu rasplamsale rasprave o sprezi politike, kapitala i globalne strategije.

POGLEDAJTE I -

Sa globalnim geopolitičkim tenziјama koјe tinjaјu i administraciјom američkog predsednika Donalda Trampa koјa preti voјnim operaciјama u inostranstvu, često nevidljiv, ali ključni deo američke nacionalne bezbednosne infrastrukture tiho se pomerio na svoјe poziciјe. Američki avion E-4B "Nightwatch" (prim.prev. noćna straža), poznatiјi kao avion "Sudnjeg dana", viđen je na aerodromu u Los Anđelesu u četvrtak uveče.

Ovo je verovatno prvi put da je ovaj avion viđen na tom komercijalnom aerodromu, a njegovo pojavljivanje pokrenulo je mnoga pitanja o tome šta sledi. Kruže i razne teorije o tome zbog čega je baš sada viđen, posebno nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, ali i zbog tenzija s Rusijom zbog zaplene tankera u Atlantiku.

Na snimku koji kruži mrežama vidi se kako avion "Sudnjeg dana" sleće na najveći aerodrom u Los Anđelesu.

Šta je avion "Sudnjeg dana"?

Za razliku od Air Force One, koji je poznat kao "leteća Ovalna kancelarija", E-4B Nightwatch je zapravo "leteća ratna soba".

Naziva se "avionom Sudnjeg dana" jer ima termalnu i nuklearnu zaštitu dizajniranu da izdrži nuklearne eksplozije, kao i električni sistem otporan na elektromagnetne impulse (EMP).

Avion može da leti 12 sati bez potrebe za dopunjavanjem goriva. Aktivira se kako bi zaštitio predsednika i visoke zvaničnike administracije, a koristi se i za međunarodni prevoz sekretara odbrane.

Šta znači kada avion "Sudnjeg dana" leti?

Pored prevoza predsednika i najviših zvaničnika, E-4B se ponekad koristi za obuke i vežbe spremnosti.

Opremljen komandnim i kontrolnim centrom za izdavanje vojnih naređenja, "avion Sudnjeg dana" se koristi u krajnje ozbiljnim scenarijima, uključujući i one uoči nuklearnog napada.

Američko vazduhoplovstvo ima flotu od četiri aviona E-4B, a svi su raspoređeni u 595. grupu za komandu i kontrolu na vazduhoplovnoj bazi Ofat u Omahi, Nebraska. E-4B avioni su u upotrebi još od Hladnog rata. Jedan E-4B je neprekidno u pripravnosti od 1975. godine.

"Uvek je u stanju pripravnosti i često putuje sa predsednikom ili sekretarom odbrane u slučaju vanredne situacije", navela je senatorka Deb Fišer iz Nebraske.

"Nebraska je ponosna što je dom ove izuzetne flote", napisala je u kolumni iz 2024. godine.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Blic)